ИЗВЕШТАЈ О ПРАЋЕЊУ И УТВРЂИВАЊУ ЕФЕКАТА РЕВИЗИЈЕ СВРСИСХОДНОСТИ ПОСЛОВАЊА Управљање индустријским отпадним водама Број: 021-251/2026-08/68 Београд, 27. фебруар 2026. године 1 Садржај Скраћенице ........................................................................................................................................... 3 1. Резиме анализе .................................................................................................................................. 4 1.1. Ефекат усклађености са препорукама 4 1.2. Финансијски ефекат 4 1.3. Ефекат на промену политика 4 1.4. Остали ефекти 6 2. Увод – предмет и обим ангажовања ............................................................................................. 9 2.1. Тема и препоруке спроведене ревизије сврсисходности ............................................................ 9 3. Примењена методологија и ограничења ................................................................................... 11 3.1. Методологија 11 3.2. Ограничења 11 4. Анализа и резултати ...................................................................................................................... 12 4.1. Резултати анализе 12 4.1.1. Ефекат на степен усклађености са препорукама ................................................................ 12 4.1.2. Финансијски ефекат .............................................................................................................. 13 4.1.3. Ефекат на промену политика ............................................................................................... 13 4.1.4. Остали eфекти ....................................................................................................................... 19 4.2. Резултати анализе усклађености субјеката ревизије по појединачним препорукама 22 4.2.1. Поступање Министарства заштите животне средине ....................................................... 23 4.2.2. Поступање Министарствa пољопривреде, шумарства и водопривреде–Републичкe дирекцијe за воде ........................................................................................................................ 26 4.2.3. Поступање Акционарског друштва „Електропривреда Србије“ ...................................... 30 4.2.4. Поступање Агенције за заштиту животне средине ............................................................ 32 2 Скраћенице Пун назив Скраћеница Министарство заштите животне средине Министарство Агенција за заштиту животне средине Агенција Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Републичка дирекција за Републичка дирекција за воде воде (РДВ) Електропривреда Србије ЕПС Државна ревизорска институција ДРИ 3 1. Резиме анализе Предмет овог извештаја је анализа утицаја ревизије сврсисходности пословања на тему „Управљање индустријским отпадним водама“ која је спроведена у 2022. години.1 1.1. Ефекат усклађености са препорукама Просечнe оценe нивоа усклађености са датим препорукама показују да су субјекти ревизије у фази значајног спровођења препорука, односно да постоји структура и процеси који су интегрисани у одређене делове организације и резултати су видљиви и мерљиви. 1.2. Финансијски ефекат Ревизија сврсисходности пословања резултирала је остваривањем прихода од накнада за непосредно загађивање вода. Министарство до априла 2022. године није издавало решења нити задуживало обвезнике плаћања накнаде за непосредно загађивање вода. Током спровођења ревизије, Министарство је у априлу 2022. године, на основу података Агенције за заштиту животне средине, издало 45 решења обвезницима плаћања накнаде за 2020. годину у укупном износу од 1.606.009.096,22 динара, од чега је наплаћено 17.463.811,39 динара, што представља директан финансијски ефекат ревизије. 1.3. Ефекат на промену политика Извештај о ревизији сврсисходности пословања је имао значајан ефекат на промену политика. Након спроведене ревизије дошло је до измена и допуна Закона о накнадама за коришћење јавних добара у делу који се односи на накнаде за непосредно загађење вода. Наведено је приказано у табели која следи: Измене и допуне Закона о накнадама за коришћење јавних добара у делу који се односи на накнаде за непосредно загађење вода Министарство је иницирало измене и допуне Закона о накнадама за коришћење јавних добара, у делу који се односи на висину и обрачун накнаде за непосредно загађење вода. Измене су се односиле на смањивање износа висине накнаде, и то: Закон о накнадама за испуштање пројектоване пречишћене отпадне воде са 10 динара за коришћење јавних на 0,010 динара и за испуштање непречишћене или недовољно добара пречишћене отпадне воде са 25 динара на 0,025 динара. У Закону о изменама и допунама Закона о накнадама за коришћење јавних добара из 2025. године2, испод табеле 8.1. наведена је следећа напомена: Изузетно, висина накнаде за јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или 1 Извештај је објављен на интернет страници Државне ревизорске институција 31. јануара 2023. године и може му се приступити путем следећег линка: https://www.dri.rs/izvestaj/11293 2 Службени гласник РС 109/2025 4 индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору која обављају делатности ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, износи: – за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима (РСДп) 0,010 динара – за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисија (РСДв) 0,026 динара. Поред наведеног, основица и обрачун накнаде за непосредно загађење вода врши се по кг загађења годишње, а не по дану, односно измењена је формула за обрачун висине накнаде у складу са наведеним. Наиме, измењена je јединица мере за основицу и јасно је наглашенo да је то kg загађења годишње; са претходном јединицом (кг загађења дневно) висина накнаде би била 365 пута већа од стварне, чиме би дошло до прекомерне вредности ове накнаде за предузећа која имају обавезу њеног плаћања. Примена кориговане јединице мере за основицу даје реалну вредност висине наведене накнаде. Законом о изменама и допунама Закона о накнадама за коришћење јавних добара из 2025. године прописано је да се против решења за утврђивање накнаде за загађивање вода може изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења. Такође, изменама Закона мења се члан 270, који се односи на одложено плаћање, где се обвезницима плаћања накнаде за непосредно загађивање вода може одобрити плаћање дуговане накнаде на рате, најдуже до 60 месеци. 5 Препоруке дате субјектима ревизије такође су утицале и на доношење планских докумената и других аката, на начин да су субјекти ревизије предузели следеће активности: Субјект ревизије Планска документа и подзаконска акта На предлог Министарства пољопривреде, шумарства и Министарство водопривреде – Републичке дирекције за воде, Влада Републике пољопривреде, шумарства Србије усвојила је 6. априла 2023. године кључни плански и водопривреде– документ у процесу управљања водама–План управљања водама Републичка дирекција за за територију Републике Србије до 2027. године („Службени воде гласник РС”, број 33/23) који за циљ има достизање доброг статуса свих вода. У циљу утврђивања накнаде за загађивање вода у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, министар заштите животне средине донео је Правилник о садржини годишњег извештаја о непосредном загађивању вода, изгледу обрасца и начину његовог достављања („Службени гласник РС”, бр. 6/2024). Министарство заштите У циљу правовременог и ефикаснијег извештавања од животне средине стране свих субјеката из области отпадних вода, донет је нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, бр. 18/2024). У складу са Законом о водама, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и министар заштите животне средине донели су наведени правилник. 1.4. Остали ефекти Поједине препоруке дате субјектима ревизије у Извештају о ревизији сврсисходности пословања имале су за циљ да се: предузму активности како би привредни субјекти који испуштају отпадне воде имали прибављену водну дозволу од стране надлежног органа, да се спроводи инспекцијски надзор, континуирано испитују параметри квалитета отпадних вода и друго. У наставку наводимо остале позитивне ефекте остварене од спровођења препорука, на основу достављених одговора субјекта ревизије на послати упитник ДРИ. Након спроведене ревизије расте број извештаја о комуналним и технолошким отпадним водама који обвезници достављају Министарству заштите животне средине а) Министарство заштите животне средине је успоставило систем извештавања о испитивању комуналних отпадних вода Одељењу за отпадне воде за извештајну 2020. годину (испитивања из 2019. године), достављено је свега 6 извештаја о комуналним отпадним водама из јавно комуналних предузећа (ЈКП). 6 За извештајну 2024. годину (испитивања из 2023. године) прикупљени су извештаји о комуналним отпадним водама из 123 јединица локалне самоуправе. Јавно комунална предузећа из 22 јединице локалне самоуправе нису доставила извештаје (недостатак канализационе мреже или други разлози). За извештајну 2025. годину (испитивања из 2024. године) прикупљени су извештаји о комуналним отпадним водама из 126 јединица локалне самоуправе. Јавно комунална предузећа из 19 ЈЛС нису доставила извештаје (недостатак канализационе мреже или други разлози). б) Постигнут је значајан напредак у успостављању система извештавања о испитивању технолошких отпадних вода Одељењу за отпадне воде за извештајну 2020. годину (испитивања из 2019. године), достављено је свега 69 извештаја о технолошким отпадним водама (из индустријских предузећа). За извештајну 2024. годину (испитивања из 2023. године) прикупљени су извештаји о технолошким отпадним водама од 169 субјеката, а за извештајну 2025. годину (испитивања из 2024. године) од 289 субјеката. У току је достављање извештаја за испитивања из 2025. године. Републичка инспекција за заштиту животне средине Сектора за надзор и превентивно деловање Министарства заштите животне средине, у периоду од 2021. до 2025. године није спроводила инспекцијске надзоре у вези са непосредним загађењем вода, јер према одговору представника Министарства није било захтева Агенције за заштиту животне средине. По захтеву Агенције за заштиту животне средине од 11. децембра 2025. године, покренуто је 27 ванредних инспекцијских надзора над привредним субјектима који су од стране Агенције за заштиту животне средине препознати као обвезници плаћања накнаде за непосредно загађење вода, а који нису доставили Годишње извештаје за 2024. годину на прописаном ОТВ Обрасцу Агенцији за заштиту животне средине. Ванредни инспекцијски надзори су покренути у јануару 2026. године. Према подацима Министарства од 23. фебруара 2026. године, извршени су надзори у 12 од 27 надзираних субјеката, а по захтеву Агенције за заштиту животне средине од 11. децембра 2025. године. За наведених 12 надзора достављена је документација (службена белешка, записник) у којима је наведено да су надзирани субјекти у поступку надзора доставили Агенцији Годишњи извештај о непосредном загађивању вода за 2024. годину на обрасцу ОТВ - Извештај о извршеним мерењима и испитивањима отпадних вода или изјаву да у 2024. години надзирани субјект није имао активност која доводи до емисија загађујућих материја у воде, односно непосредног загађења вода. Наведено представља ефекат спроведене ревизије. На основу достављеног упитника Републичка дирекција за воде доставила је и податке о извршеним инспекцијским надзорима субјеката који испуштају отпадне воде без прибављене водне дозволе. У периоду 2022-2025. године укупно је спроведено 892 инспекцијска надзора, 142 контролна надзора, 62 поднете пријаве, што је резултирало у 226 прибављених водних дозвола после инспекцијског надзора. У односу на 2021. годину односно годину која је претходила спровођењу ревизије, у периоду 2022-2025. године расте број спроведених надзора, контролних надзора, изречених забрана испуштања отпадних вода, број поднетих пријава и број прибављених водних дозвола. 7 ЈП „Електропривреда Србије“3 је 2021. године склопило Уговор за изградњу Постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б која укључује прераду индустријских отпадних вода: зауљених и замазућених, заугљених и вода насталих из процеса одсумпоравања димних гасова, као и за прераду санитарних отпадних вода. Извођач радова је завршио изградњу у децембру 2025. године заједно са претходно извршеним тестирањима и прелиминарним радом постројења од најмање 30 дана. Резултати испитивања показују да постројење задовољава пројектне критеријуме, односно граничне вредности емисије загађујућих материја у воде. ЕПС АД је у одговору на упитник навело да су позитивни ефекти спровођења препорука - благовремено закључење Уговора у вези: изградње постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б ради обезбеђивања одговарајућег пречишћавања отпадних вода, у циљу достизања граничних вредности емисије загађујућих материја у воде; замене система за транспорт пепела и шљаке ТЕНТ А ради заштите вода од загађивања; као и континуираног испитивања параметара квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент. Агенција за заштиту животне средине у одговору на упитник наводи да је приликом увођења новог информационог система Националног регистра извора загађивања животне средине уочен низ позитивних ефеката од спровођења препорука, којима је информациони систем значајно унапређен. То се пре свега односи на ограничења која је имао претходни систем (обавезно коришћење Internet Ехplorera и SilverLighta-а) док нови систем ради на свим платформама коришћењем различитих претраживача. Нови систем је бржи и једноставнији за коришћење. 3 Одлуком о промени правне форме Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ мења се правна форма Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ у правну форму нејавног акционарског друштва, под пуним пословним именом Акционарско друштво „Електропривреда Србије“ 8 2. Увод – предмет и обим ангажовања 2.1. Тема и препоруке спроведене ревизије сврсисходности Предмет овог извештаја је анализа утицаја ревизије сврсисходности пословања на тему „Управљање индустријским отпадним водама“. Анализа је вршена на основу расположивих података, података из одазивних и допуне одазивних извештаја субјеката ревизије и прикупљених одговора субјеката ревизије на упитнике, који су били прилагођени потреби праћења ефеката ревизије сврсисходности пословања. Ревизија сврсисходности пословања на тему „Управљање индустријским отпадним водама“ спроведена је у 2022. години. Ревизијом је обухваћен период од 2019. до 2021. године. Извештај о ревизији сврсисходности пословања објављен је на сајту ДРИ 31. јануара 2023. године. године. Ревизијом су била обухваћена четири субјекта ревизије, и то: • Министарство заштите животне средине; • Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Републичка дирекција за воде; • Агенција за заштиту животне средине и • ЈП „Електропривреда Србије“ На основу извршеног поступка ревизије, ДРИ је у Извештају о ревизији сврсисходности пословања дала субјектима ревизије следеће препоруке: Министарству заштите животне средине да: • ближе уреди начин и рок достављања извештаја о извршеним мерењима квалитета отпадних вода (приоритет 24) – Налаз 3.1; • донесе подзаконски акт у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара којим се прописује садржина годишњег извештаја који обвезници накнаде за непосредно загађивање вода достављају Агенцији као и изглед обрасца и начин његовог достављања (приоритет 2) – Налаз 3.1; • ближе уреди начин поступања запослених у Агенцији за заштиту животне средине и Министарству заштите животне средине по непотпуним и нетачним пријавама правних лица који су обвезници плаћања накнаде за посредно и непосредно загађивање вода, као и поступање у случају да обвезници плаћања накнаде нису поднели пријаве на основу који се, у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, обрачунава накнада за загађивање вода (приоритет 2) – Налаз 3.1; • планира и спроводи инспекцијске надзоре привредних субјеката који нису доставили податке или су доставили нетачне податке за непосредно загађивање вода (приоритет 2) – Налаз 3.1. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде – Републичкој дирекцији за воде да: • предузме активности како би се донео План управљања водама као и План заштите вода од загађивања (приоритет 2) – Налаз 1.1; • предузме активности како би се основао Савет за воде (приоритет 2) – Налаз 1.2; • предузме активности како би се успоставио и водио јединствени информациони систем за воде Републике Србије ради праћења и унапређења водног режима, планирања развоја водних система и управљања водама у Републици Србији (приоритет 35) – Налаз 1.3; 4 Приоритет 2 – Несврсисходности које је могуће отклонити у року до годину дана 5 Приоритет 3 – Несврсисходности које је могуће отклонити у року до три године 9 • кроз рад водне инспекције предузме активности како би привредни субјекти који испуштају отпадне воде имали прибављену водну дозволу од стране надлежног органа (приоритет 2) – Налаз 3.2. Агенцији за заштиту животне средине да: • успостави и примењује писане процедуре ради контроле достављања и контроле тачности достављених података у Национални регистар извора загађивања животне средине који се односе на посредно и непосредно загађивање вода (приоритет 2) – Налаз 3.1. Јавном предузећу „Електропривреда Србије“ да: • настави активности на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б ради обезбеђивања одговарајућег пречишћавања отпадних вода, у циљу достизања граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (приоритет 3) – Налаз 2.1; • настави активности на замени система за транспорт пепела и шљаке ТЕНТ А ради заштите вода од загађивања (приоритет 3) – Налаз 2.2; • континуирано испитује параметре квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент и извештаје о извршеним мерењима доставља надлежним органима (приоритет 2) – Налаз 2.3. Након објављивања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања, субјекти ревизије су у остављеном року од 90 дана доставили одазивне извештаје, на основу којих је ДРИ оценила поступање субјеката ревизије по препорукама. Према подацима из послеревизионих извештаја, отклањање несврсисходности је у току за све дате препоруке. У складу са Методологијом за праћење спровођења препорука ревизија сврсисходности пословања и оцену утицаја, извршена је анализа на основу следећих критеријума: 1. Усклађеност са препорукама ДРИ у Извештају о ревизији сврсисходности, 2. Финансијски ефекти (вредност јавних средстава која се уштеде због препорука ревизије, повећање прихода), 3. Утицај на промену политика (законске, организационе и промене политике које су органи реализовали на основу ревизорског извештаја) и 4. Остали ефекти. Препоруке дате након спроведене ревизије сврсисходности пословања нису нужно биле дефинисане тако да имају за циљ остваривање, а тиме и праћење сва четири горе наведена ефекта ревизије. У току рада на анализи, утврђено је да су дефинисане препоруке у већини случајева биле директно усмерене на ефекте под редним бројем 1. Усклађеност са препорукама ДРИ, док су поједине препоруке биле усмерене на преостале ефекте под редним бројем 3. и 4. Више информација о методологији рада дато је у трећем поглављу овог извештаја Методологија и ограничења. 10 3. Примењена методологија и ограничења 3.1. Методологија Извршена је анализа Одазивних извештаја (које су субјекти ревизије доставили у року од 90 дана од завршене ревизије), затим допуне одазивних извештаја (које су субјекти ревизије достављали након што им је уручен Послеревизиони извештај) и утврђен је степен усклађености са препорукама. Сви субјекти ревизије доставили су податке и документацију о спровођењу препорука и након уручења послеревизионог извештаја. Након тога се приступило изради упитника, који су послати свим субјектима ревизије. Утврђивање утицаја ревизије сврсисходности пословања базирано је на анализи података прикупљених путем упитника. Субјектима ревизије је упућен упитник за прикупљање података о спровођењу препорука (у даљем тексту: Упитник за анализу утицаја). Упитник за анализу утицаја је упућен како би се прикупили подаци неопходни за анализу степена спровођења препорука и утврђивање ефеката ревизије. У Упитнику за анализу утицаја дефинисана су питања и потпитања за сваку препоруку из Извештаја о сврсисходности пословања (детаљна анализа по препорукама дата је у Поглављу 4. овог Извештаја). Питања су дефинисана на начин да омогуће оцењивање нивоа испуњености препорука по методологији. С обзиром да се питања односе на сваку препоруку појединачно, она су имала за циљ да се анализом добијених одговора дође до информације о постигнутим излазним резултатима, односно исходима, у зависности од напретка у испуњењу саме препоруке. У упитнику је такође субјектима ревизије постављено питање да опишу све остале промене које су увели или планирају да уведу како би обезбедили спровођење датих препорука. На основу одговора из послатих упитника и прикупљених ревизорских доказа приступило се анализи ефеката. 3.2. Ограничења У поступку праћења спровођења препорука и утврђивања ефеката ревизије сврсисходности пословања нису постојала ограничења. 11 4. Анализа и резултати 4.1. Резултати анализе 4.1.1. Ефекат на степен усклађености са препорукама На основу анализе оцена нивоа усклађености по појединачним препорукама (детаљније описано у наставку поглавља - тачка 2). Усклађеност субјеката ревизије по појединачним препорукама) представљен је просечан ниво усклађености са свим препорукама из Извештаја о ревизији сврсисходности пословања, у табели испод. Просечнe оценe нивоа усклађености са датим препорукама показују да су субјекти ревизије у фази значајног спровођења препорука, односно да постоји структура и процеси који су интегрисани у одређене делове организације и резултати су видљиви и мерљиви. Табела 1. Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама Просечна оцена нивоа Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама Субјект ревизије усклађености са према Послеревизионом препорукама према анализи7 извештају6 Министарство заштите животне средине 2 2 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Републичка дирекција за 2 2 воде Агенција за заштиту животне средине 2 2 ЈП „Електропривреда Србије“ 2 3 Посматрајући наведене просечне оцене нивоа усклађености са свим препорукама долазимо до следећих закључака: 1) Према подацима из Послеревизионог извештаја, од укупно датих 12 препорука, девет препорука су приоритета 2, а три препоруке су приоритета 3 чије је отклањање несврсисходности у току. 2) Према резултатима анализе, када посматрамо просечне оцене нивоа усклађености један субјект ревизије је поступио по препорукама, док су три субјекта ревизије делимично поступила по препорукама. Након достављених одговора на Упитник за анализу утицаја и спроведене анализе, ДРИ је оценила ефекте усклађености субјеката ревизије са препорукама. Нивои или оцене усклађености које је ДРИ дала према методологији приказани су у табели која следи: 6 Нивои усклађености: 1 – није поступљено по препоруци, 2 – делимично поступљено (извршење у току) и 3 – поступљено по препоруци. 7 Нивои усклађености: 1 – није поступљено по препоруци, 2 – делимично поступљено и 3 – поступљено по препоруци. 12 Табела 2. Ниво усклађености са препорукама - сумарно Није поступљено по Поступљено по препоруци Делимично поступљено препоруци (ниво Укупно (ниво усклађености 3) (ниво усклађености 2) усклађености 1) 4 6 2 12 Од 12 препорука, субјекти ревизије су у четири препоруке поступили, у шест препорука делимично поступили, док у две препоруке нису поступили. 4.1.2. Финансијски ефекат Ревизија сврсисходности пословања имала је позитиван ефекат на повећање прихода од накнада за непосредно загађивање вода. Закон о накнадама за коришћење јавних добара почео је да се примењује од 1. јануара 2019. године, осим одредаба чланова 134–139, које се односе на накнаду за заштиту и унапређивање животне средине и које се примењују од 1. марта 2019. године, као и одредаба чланова 154–164, које се односе на накнаду за загађивање вода и које се примењују од 1. јануара 2020. године. Даном почетка примене овог закона престале су да важе одредбе чланова 153–177, које се односе на накнаде за воде, као и одредбе чланова 191–195 Закона о водама, које су регулисале обрачун и плаћање накнада за воде. Министарство је навело да за 2019. годину нису доношена решења за загађивање вода, с обзиром на то да је чланом 279. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано да се одредбе чланова 154–164, које уређују накнаду за загађивање вода, примењују од 1. јануара 2020. године. Такође, Министарство до априла 2022. године није издавало решења нити задуживало обвезнике плаћања накнаде за непосредно загађивање вода. Током спровођења ревизије, у априлу 2022. године, а на основу података из Извештаја Агенције за заштиту животне средине, Министарство је обрачунало накнаду и издало 45 решења обвезницима плаћања накнаде за непосредно загађивање вода за 2020. годину. Укупна вредност издатих решења износила је 1.606.009.096,22 динара. По основу ових решења наплаћено је 17.463.811,39 динара, што представља директан финансијски ефекат спроведене ревизије. 4.1.3. Ефекат на промену политика Извештај о ревизији сврсисходности пословања је имао значајан ефекат на промену политика. Према одговору на упитник, Министарство је у току ревизије у априлу 2022. године, по основу Извештаја Агенције за заштиту животне средине, обрачунало накнаду и издало 45 решења обвезницима плаћања накнаде за непосредно загађивање вода за 2020. годину. Вредност издатих решења је 1.606.009.096,22 динара, наплаћено је 17.463.811,39 динара. Приликом обрачуна решења за непосредно загађивање вода за 2020. годину, уочено је да су обрачунати износи изузетно високи (ЈКП водовод и канализација Нови Сад 888 милиона динара, ЈП водовод и канализација Лозница 61 милион динара, ЈКП водовод и канализација Инђија 90 милиона динара итд.). Oбвезници су подносили примедбе Министарству на висину накнаде и у складу са поуком о правном средству из решења покретали управни спор подношењем тужбе пред Управним судом. 13 Услед наведеног, Министарство заштите животне средине поднело је предлог за измену Закону о накнадама за коришћење јавних добара, у делу којим се прописује износ накнаде за непосредно загађење вода. Министарство заштите животне средине је презентовало Предлог за измену и допуну Закона о накнадама за коришћење јавних добара, у делу који се односи на накнаде за заштиту животне средине, који је у поступку ревизије упутило Министарству финансија. Овим предлогом, између осталог, иницира се измена Закона о накнадама за коришћење јавних добара, у делу који се односи на висину накнаде за непосредно загађење вода, тако да се износ – висина накнаде за испуштање пројектоване пречишћене отпадне воде у износу од 10 РСД дневно замени износом 0,010 РСД, а да се износ висине накнаде за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде у износу од 25 РСД замени износом 0,025 РСД дневно. Такође, предлаже се измена формуле, односно текст, за утврђивање накнаде за загађивање вода. Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара, објављеном у Службеном гласнику број 92/2023 од 27. октобра 2023. године, у табели 8.1. – Висина накнаде за непосредно загађење вода додата је напомена: Изузетно, висина накнаде за лицa која при обављању комуналне делатности испуштају отпадне воде у систем јавне канализације или у септичке или сабирне јаме, у количини већој од 30 метара кубних (m³) дневно, правна лица која испуштају санитарне и друге отпадне воде, а којима вода није испоручена путем објеката јавног снабдевања водом (водоводом), као и за јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору која обављају делатности ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, износи: – за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су достигнуте граничне вредности (РСДп) 0,010 динара дневно8, – за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде (РСДв) 0,025 динара дневно9. Такође извршене су и одређене измене у оквиру тачке 8.3. Обрачун накнаде за непосредно загађивање вода. Висина накнаде на годишњем нивоу за пречишћену воду (P) се израчунавала према изразу: P = QA ∙ ΣGVEi ∙ RSDP ∙ 365 ∙ 10-3 док се изменама Закона, висина накнаде на годишњем нивоу за загађивање вода која је усклађена са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја (П) се израчунава према изразу: P=Q · ΣGVEi · RSDP · 10-3. Накнада на годишњем нивоу за загађивање вода изнад дозвољеног оптерећења отпадне воде (V) израчунавала се према следећем изразу: изменама Закона Накнада на годишњем нивоу за загађивање вода изнад дозвољеног оптерећења отпадне воде (V) израчунава се према следећем изразу: 8 Претходно износило 10 динара 9 Претходно износило 25 динара 14 Према Закону о накнадама за коришћење јавних добара Службени гласник 15/2023 чланом 159 је прописано следеће: Годишња висина накнаде за непосредно загађивање вода представља висину накнаде на годишњем нивоу за пречишћену воду (П) И накнаду на годишњем нивоу за загађивање вода изнад дозвољеног оптерећења отпадне воде (Б) а обрачунава се преко цене за испуштање пројектоване пречишћене отпадне воде (РСДп) и цене за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде (РСДв), у складу са Прилогом 7, део 8.3. овог закона. Према изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара Службени гласник 92/2023 чланом 159 је прописано следеће: Годишња висина накнаде за непосредно загађивање вода представља висину накнаде на годишњем нивоу за отпадне воде које су усклађене са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја (П) и накнаду на годишњем нивоу за загађивање вода изнад дозвољеног оптерећења отпадне воде (В), а обрачунава се преко цене за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су достигнуте граничне вредности (РСДП) и цене за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде (РСД В), у складу са Прилогом 7, део 8.3. овог закона. Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара, објављеном у Службеном гласнику број 99/2024-усклађени износи, Висина накнаде за непосредно загађење вода измењена је напомена тако да сада гласи: Изузетно, висина накнаде за лицa која при обављању комуналне делатности испуштају отпадне воде у систем јавне канализације или у септичке или сабирне јаме, у количини већој од 30 метара кубних (m³) дневно, правна лица која испуштају санитарне и друге отпадне воде, а којима вода није испоручена путем објеката јавног снабдевања водом (водоводом), као и за јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору која обављају делатности ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, износи: – за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су достигнуте граничне вредности (РСДп) 0,010 динара дневно, – за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде (РСДв) 0,026 динара дневно. Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара, објављеним у Службеном гласнику број 109/2025 од 04. децембра 2025. године, дошло је до измена у основици за обрачун у табели 8.1 (додато годишње) као и у тексту напомене испод табеле тако да сада гласи: Табела 8.1. Висина накнаде за непосредно загађење вода (цена испуштене отпадне воде - заједничка за све загађујуће материје) РБ Предмет накнаде Основица Висина накнаде 1 Укупна количина испуштене отпадне воде у кг загађења 10 којима су количине загађујућих материја годишње усклађене са прописаним граничним вредностима (П) 2 Укупне количине испуштене отпадне воде у кг загађења 26 којима су количине загађујућих материја годишње изнад прописаних граничних вредности емисија (В) Напомена: Изузетно, висина накнаде за јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% 15 гласова у управном одбору која обављају делатности ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, износи: - за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима (РСДп) 0,010 динара - за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисија (РСДв) 0,026 динара. Такође у члану 155. тачка 1. брисан је део који се односи на лица која при обављању комуналне делатности испуштају отпадне воде у систем јавне канализације или у септичке или сабирне јаме, у количини већој од 30 метара кубних (м³) дневно. Изменама Закона из 2025. године члан 159 став 1 мењан је тако да сада гласи: Годишња висина накнаде за непосредно загађивање вода представља висину: 1) (Р) - накнаде на годишњем нивоу за отпадне воде у којима се количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја; 2) (В) - накнаде на годишњем нивоу за отпадне воде у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисија. Накнада из става 1. овог члана обрачунава се преко цене за: 1) укупну количину испуштене отпадне воде у којима се количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима (РСДП); 2) испуштање отпадних вода у којима су количине загађујућих материја изнад прописаних граничних вредности емисије (РСД В), у складу са Прилогом 7, део 8.3. овог закона. Чланом 160 Закона који је био на снази у поступку вршења ревизије било је прописано да Решење за утврђивање накнаде за загађивање вода је коначно и против њега се може покренути управни спор док је изменама Закона из 2025. године предвиђено да се против решења може изјавити жалба Влади, преко министарства у чијој су надлежности послови заштите животне средине, у року од 15 дана од дана пријема решења. Такође, дошло је и до измена у тексту код тачке 8.3. тако да је уместо примене цена за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде РСД/кг загађења на дан прописана примена цена за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде РСД/кг загађења односно брисана је реч на дан. Такође, наведеним изменама Закона мења се члан 270. који се односи на одложено плаћање, где се обвезницима плаћања накнаде за непосредно загађивање вода може одобрити плаћање дуговане накнаде на рате, најдуже до 60 месеци“. Када је у питању измена Закона у смислу одредби везаних за формулу за обрачун накнаде за непосредно загађивање вода, Министарство је у одговору од 23. фебруара 2026. године навело следеће: Закон о накнадама за коришћење јавних добара је коригован два пута у смислу измена одредби везаних за формулу за обрачун накнаде за непосредно загађивање вода из прилога 8. тог закона. Извршена је измена једначине у смислу трансформације једначине за прорачун висине накнаде за непосредно загађивање вода са дневног на годишњи ниво. То је урађено ради усклађивања достављања података обвезника извештавања са одредбама Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података „Службени 16 гласник РС“, бр. 91/2010, 10/13, 98/16, 72/23, 53/24. Наведени правилник је у потпуности усклађен са ЕУ законодавством везан за национални регистар извора загађивања, односно са Regulation (EC) No 166/2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC. Наиме према наведеним националним и међународним обавезама прикупљања података, оно се врши искључиво на годишњем нивоу, тако да је и једначина за обрачун накнада за непосредно загађивање вода прилагођена годишњем извештавању. Посебно треба истаћи да Агенција не поседује податке везане за непосредно загађивање вода на дневном нивоу, већ искључиво на годишњем нивоу. У прилогу 8 је извршена корекција свих параметара једначине као што је приказано у следећем тексту, где је за сваки параметар посебно истакнут годишњи ниво извештавања и прорачуна висине накнаде. Висина накнаде на годишњем нивоу за загађивање вода која је усклађена са прописаним граничним вредностима емисија загађујућих материја (P) се израчунава према изразу: P=Q х ΣGVEi х RSDP х 10-3 где је: Q - укупна количина испуштене отпадне воде у извештајној години на испусту (m3/god); ΣGVEi - збир GVE за параметре од интереса (нпр. ХПК, БПК5, укупни азот, укупни фосфор, токсични метали), mg/dm3; 10-3 - корекциони фактор претварања грама (g) у килограме (kg); RSDP - цена за испуштање укупне количине испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја усклађене са прописаним граничним вредностима, RSD/kg загађења. Исто тако, накнада за загађивање вода изнад дозвољеног оптерећења отпадне воде (V) на годишњем нивоу израчунава се према следећем изразу: где је: Q - укупна количина испуштене отпадне воде у извештајној години на испусту (m3/god) HPK - средња вредност HPK на годишњем нивоу mgO2/dm3; BPK5 - средња вредност BPK5 на годишњем нивоу mgO2/dm3; Nu - средња вредност укупног азота на годишњем нивоу mg/dm3; Pu - средња вредност укупног фосфора на годишњем нивоу mg/dm3; ΣMi - збир средњих вредности токсичних метала на годишњем нивоу mg/dm3; 10-3 - корекциони фактор претварања грама (g) у килограме (kg); GVE - граничне вредности емисије за загађујуће материје од интереса mg/dm3; RSDv - цена за испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде RSD/kg загађења. Друга измена Закона о накнадама за коришћење јавних добара у смислу непосредног загађивања вода се односи на корекцију пропуста везаног за Табелу 8.1. Висина накнаде за непосредно загађење вода (цена испуштене отпадне воде - заједничка за све загађујуће материје). Наиме, приликом техничке редакције није извршена корекција јединице мере у колони Основица где је остала јединица мере kg загађења дневно. У иновираној верзији Закона у табели 8.1. је измењена јединица мере за основицу и јасно је наглашена да је то kg загађења годишње, а не дневно како је писало у претходној верзији Закона. 17 Висина РБ Предмет накнаде Основица накнаде - РСД 1. Укупна количина испуштене отпадне воде у којима су количине загађујућих материја kg загађења 10 усклађене са прописаним граничним годишње вредностима (P) 2. Укупне количине испуштене отпадне воде у kg загађења којима су количине загађујућих материја изнад 26 годишње прописаних граничних вредности емисија (V) У достављеном одговору Министарство закључује да наведене измене Закона о накнадама за коришћење јавних добара везаних за непосредно загађивање вода јасно указују на чињеницу о максимално повећаној могућности примене овог дела Закона. Без њих није могућа адекватна примена ових одредби. Изменом података на дневном нивоу на годишње извештавање, омогућило је пре свега, обвезницима извештавања да правилно и у року доставе своје податке. Треба нагласити да предузећа која имају обавезу достављања података, не поседују податке на дневном нивоу. Друга измена Закона је допринела адекватном прорачуну висине накнаде. Наиме, са претходном јединицом (кг загађења дневно) висина накнаде би била виша 365 пута од стварне, чиме би дошло до прекомерне вредности ове накнаде за предузећа која имају обавезу њеног плаћања. Примена кориговане јединице мере за основицу, даје реалну вредност висине наведене накнаде. Препоруке дате субјектима ревизије су утицале и на доношење планских докумената и других аката. У циљу правовременог и ефикаснијег извештавања, од стране свих субјеката из области отпадних вода, донет је нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, бр. 18/2024). На основу члана 99. став 4. Закона о водама, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и министар заштите животне средине донели су наведени Правилник. У циљу утврђивања накнаде за загађивање вода у складу са чланом 160. став 11. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, министар заштите животне средине донео је Правилник о садржини годишњег извештаја о непосредном загађивању вода, изгледу обрасца и начину његовог достављања („Службени гласник РС”, бр. 6/2024). Институција је, кроз извештај о ревизији Републичкој дирекцији за воде дала препоруку да предузме активности како би се донео План управљања водама као и План заштите вода од загађивања. План управљања водама на водном подручју доноси се, у складу са Стратегијом, за слив реке Дунав, као и за водна подручја. Посебан део плана управљања водама представља план управљања водама за део слива Егејског мора који се односи на Пчињу и Драговиштицу. План управљања водама између осталог садржи приказ усвојеног програма радова и мера и начин на који ће утврђени циљеви бити остварени у области заштите од штетног дејства вода, заштите вода (укључујући и мере за заустављање трендова сталних и значајних погоршања статуса подземних вода и њихов преокрет, мере заштите којима је циљ примена мањег степена пречишћавања у производњи воде за пиће, забрана уношења и контрола емисије загађења, забрана и случајеви за које је дозвољено директно испуштање загађења у подземне воде, спречавање и смањење утицаја акцидентних загађења и друго) и уређења и коришћења вода 18 (обезбеђења воде за пиће и друге потребе, заштите изворишта намењених за људску потрошњу у будућности, контроле над захватањем и акумулисањем воде, укључујући и забране коришћења вода, економске цене коришћене воде и друго). План управљања водама за слив реке Дунав припрема министарство надлежно за послове водопривреде, односно Републичка дирекција за воде. План управљања водама за водна подручја припремају јавна водопривредна предузећа, свако за територију на којој обавља водну делатност. Влада, на предлог министарства надлежног за послове водопривреде односно Републичке дирекције за воде, којој су поверени послови у области водопривреде, доноси план управљања водама за слив реке Дунав и за водна подручја. План је кључни плански документ у процесу управљања водама, који за циљ има достизање доброг статуса свих вода. Поступајући по препоруци ДРИ, Влада је на предлог министарства надлежног за послове водопривреде односно Републичке дирекције за воде усвојила 6. априла 2023. године План управљања водама за територију Републике Србије до 2027. године („Службени гласник РС”, број 33/23). Републичка дирекција за воде је у поступку ревизије сачинила предлог Пословника о раду Националне конференције за воде и доставила у августу 2022. године на мишљење и сугестије члановима НКВ-е. У септембру 2022. године одржана је седница НКВ, на којој је извршен избор председавајућег НКВ и усвојен пословник о раду и задужено лице из Републичке дирекције за воде за помоћ раду НКВ. 4.1.4. Остали eфекти Поједине препоруке дате субјектима ревизије у Извештају о ревизији сврсисходности пословања имале су за циљ да се: предузму активности како би привредни субјекти који испуштају отпадне воде имали прибављену водну дозволу од стране надлежног органа, да се спроводи инспекцијски надзор, континуирано испитују параметри квалитета отпадних вода и друго. У наставку наводимо остале позитивне ефекте остварене од спровођења препорука, на основу достављених одговора субјекта ревизије на послати упитник ДРИ. Према одговору Министарства, у циљу правовременог и ефикаснијег извештавања, од стране свих субјеката из области отпадних вода, донет је нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент и садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС”, бр. 18/2024), којим је прописано достављање извештаја Одељењу за отпадне воде у електронској форми, а Агенцији за заштиту животне средине уносом података у информациони систем Aгенције. Осим тога, циљ је био да се прикупе извештаји о квалитету отпадних вода од свих субјеката којима је ова обавеза прописана, а не само од „великих загађивача“, који уносе податке у информациони систем Агенције. Након наведеног послат је допис у форми Обавештења о обавези достављања извештаја о испитивању количине и квалитета отпадних вода, на све прикупљене мејл адресе субјеката који имају обавезу извештавања (за комуналне и индустријске отпадне воде). 19 ➢ Министарство заштите животне средине је успоставило систем извештавања о испитивању комуналних отпадних вода Након спроведене ревизије расте број извештаја о комуналним отпадним водама који достављају обвезници Одељењу за отпадне воде за извештајну 2020. годину (испитивања из 2019. године), достављено је свега 6 извештаја о комуналним отпадним водама из јавно комуналних предузећа (ЈКП). За извештајну 2024. годину (испитивања из 2023. године) прикупљени су извештаји о комуналним отпадним водама из 123 јединица локалне самоуправе. Јавно комунална предузећа из 22 јединице локалне самоуправе нису доставила извештаје (недостатак канализационе мреже или други разлози). За извештајну 2025. годину (испитивања из 2024. године) прикупљени су извештаји о комуналним отпадним водама из 126 јединица локалне самоуправе. Јавно комунална предузећа из 19 ЈЛС нису доставила извештаје (недостатак канализационе мреже или други разлози). ➢ Постигнут је значајан напредак у успостављању система извештавања о испитивању технолошких отпадних вода Након спроведене ревизије расте број извештаја о технолошким отпадним водама који достављају обвезници Одељењу за отпадне воде за извештајну 2020. годину (испитивања из 2019. године), достављено је свега 69 извештаја о технолошким отпадним водама (из индустријских предузећа). За извештајну 2024. годину (испитивања из 2023. године) прикупљени су извештаји о технолошким отпадним водама од 169 субјеката, а за извештајну 2025. годину (испитивања из 2024. године) од 289 субјеката. У току је достављање извештаја за испитивања из 2025. године. Републичка инспекција за заштиту животне средине Сектора за надзор и превентивно деловање Министарства заштите животне средине, у периоду од 2021. до 2025. године није спроводила инспекцијске надзоре у вези са непосредним загађењем вода, јер према одговору представника Министарства није било захтева Агенције за заштиту животне средине. По захтеву Агенције за заштиту животне средине од 11. децембра 2025. године, покренуто је 27 ванредних инспекцијских надзора над привредним субјектима који су од стране Агенције за заштиту животне средине препознати као обвезници плаћања накнаде за непосредно загађење вода, а који нису доставили Годишње извештаје за 2024. годину на прописаном ОТВ Обрасцу Агенцији за заштиту животне средине. Ванредни инспекцијски надзори су покренути у јануару 2026. године. Према подацима Министарства од 23. фебруара 2026. године, извршени су надзори у 12 од 27 надзираних субјеката, а по захтеву Агенције за заштиту животне средине од 11. децембра 2025.године. У току је спровођење надзора код осталих. За наведених 12 надзора достављена је документација (службена белешка, записник) у којима је наведено да су надзирани субјекти у поступку надзора доставили Агенцији Годишњи извештај о непосредном загађивању вода за 2024. годину на обрасцу ОТВ - Извештај о извршеним мерењима и испитивањима отпадних вода или изјаву да у 2024. години надзирани субјект није имао активност која доводи до емисија загађујућих материја у воде, односно непосредног загађења вода. Наведено представља ефекат спроведене ревизије. У току ревизије утврђено је да водна инспекција Републичке дирекције за воде није у довољној мери вршила надзор над управљањем отпадним водама јер постоје привредни субјекти који испуштају отпадне воде у реципијент без прибављене водне дозволе. 20 На основу достављеног упитника, Републичка дирекција за воде је доставила и податке о извршеним инспекцијским надзорима привредних субјеката који испуштају отпадне воде без прибављене водне дозволе. У периоду 2022-2025. године укупно је спроведено 892 инспекцијска надзора, 142 контролна надзора, 62 поднете пријаве, што је резултирало у 226 прибављених водних дозвола после инспекцијског надзора. Преглед извршених инспекцијских надзора привредних субјеката који испуштају отпадне воде без прибављене водне дозволе, по годинама дат је у наставку: Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора 2021 159 22 8 7 43 2022 182 28 12 9 36 2023 276 53 12 25 59 2024 207 27 11 16 71 2025 227 34 21 12 60 Као што је приказано у табели, у односу на 2021. годину односно годину која је претходила спровођењу ревизије, у периоду 2022-2025. године расте број спроведених надзора, контролних надзора, изречених забрана испуштања отпадних вода, број поднетих пријава и број прибављених водних дозвола. У упитнику Републичка дирекција за воде наводи да је у 2025. години дошло до промене систематизације. Од 1. марта 2025. год. Одељење водне инспекције састоји се од 3 Одсека: Ниш, Лесковац и Лозница (уместо Одсека Краљево, формиран је Одсек Ниш). У табели за 2025. година дати су подаци према новој систематизацији. Акционарско друштво „Електропривреда Србије у свом упитнику наводи да је у плану да се настави са бржом интерном процедуром ради ефикаснијег планирања и спровођења јавних набавки како би наставили са спрoвођењем препорука а такође се разматра могућност закључења уговора на дужи временски период при планирању јавних набавки. Такође наводе да је позитиван ефекат - благовремено закључење Уговора у циљу спровођењу препорука датих од стране Државне ревизорске институције, односно благовремено закључење Уговора у вези: изградње постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б ради обезбеђивања одговарајућег пречишћавања отпадних вода, у циљу достизања граничних вредности емисије загађујућих материја у воде; замене система за транспорт пепела и шљаке ТЕНТ А ради заштите вода од загађивања; као и континуираног испитивања параметара квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент. Агенција за заштиту животне средине у одговору на упитник наводи да је приликом увођења новог информационог система Националног регистра извора загађивања животне средине уочен низ позитивних ефеката од спровођења препорука, којима је информациони систем значајно унапређен. То се пре свега односи на ограничења која је имао претходни систем (обавезно коришћење Internet Ехplorera и SilverLighta-а) док нови систем ради на свим 21 платформама коришћењем различитих претраживача. Нови систем је бржи и једноставнији за коришћење. 4.2. Резултати анализе усклађености субјеката ревизије по појединачним препорукама Субјектима ревизије дато је укупно 12 препорука. На основу спроведене анализе усклађености са препорукама, резултати су приказани у наставку по субјектима ревизије. Оцена нивоа Субјект ревизије усклађености са препорукама према Министарство заштите животне средине да: анализи10 ближе уреди начин и рок достављања извештаја о извршеним мерењима квалитета 3 отпадних вода (приоритет 2 11) – Налаз 3.1; донесе подзаконски акт у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара којим се прописује садржина годишњег извештаја који обвезници накнаде за 3 непосредно загађивање вода достављају Агенцији као и изглед обрасца и начин његовог достављања (приоритет 2) – Налаз 3.1; ближе уреди начин поступања запослених у Агенцији за заштиту животне средине и Министарству заштите животне средине по непотпуним и нетачним пријавама правних лица који су обвезници плаћања накнаде за посредно и непосредно 1 загађивање вода, као и поступање у случају да обвезници плаћања накнаде нису поднели пријаве на основу који се, у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, обрачунава накнада за загађивање вода (приоритет 2) – Налаз 3.1; планира и спроводи инспекцијске надзоре привредних субјеката који нису доставили податке или су доставили нетачне податке за непосредно загађивање вода (приоритет 2 2) – Налаз 3.1 Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама према анализи 2 10 Нивои усклађености: 1 – није поступљено по препоруци, 2 – делимично поступљено и 3 – поступљено по препоруци. 11 Приоритет 2 – Несврсисходности које је могуће отклонити у року до годину дана 22 Субјект ревизије Оцена нивоа усклађености са Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – препорукама према Републичка дирекција за воде да: анализи предузме активности како би се донео План управљања водама као и План заштите 2 вода од загађивања (приоритет 2) – Налаз 1.1; предузме активности како би се основао Савет за воде (приоритет 2) – Налаз 1.2; 1 предузме активности како би се успоставио и водио јединствени информациони систем за воде Републике Србије ради праћења и унапређења водног режима, 2 планирања развоја водних система и управљања водама у Републици Србији (приоритет 312) – Налаз 1.3; кроз рад водне инспекције предузме активности како би привредни субјекти који испуштају отпадне воде имали прибављену водну дозволу од стране надлежног 2 органа (приоритет 2) – Налаз 3.2. Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама према анализи 2 Оцена нивоа Субјект ревизије усклађености са Агенција за заштиту животне средине да: препорукама према анализи успостави и примењује писане процедуре ради контроле достављања и контроле тачности достављених података у Национални регистар извора загађивања животне средине који се односе на посредно и непосредно загађивање вода (приоритет 2) – Налаз 3.1. Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама према анализи 2 Оцена нивоа Субјект ревизије усклађености са Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ да: препорукама према анализи настави активности на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б ради обезбеђивања одговарајућег пречишћавања отпадних вода, у циљу 3 достизања граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (приоритет 3) – Налаз 2.1; настави активности на замени система за транспорт пепела и шљаке ТЕНТ А ради 2 заштите вода од загађивања (приоритет 3) – Налаз 2.2; континуирано испитује параметре квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент и извештаје о извршеним мерењима доставља надлежним органима 3 (приоритет 2) – Налаз 2.3. Просечна оцена нивоа усклађености са препорукама према анализи 3 У наставку је приказано поступање сваког субјекта ревизије по препорукама. 4.2.1. Поступање Министарства заштите животне средине Препорука 1: Министарство заштите животне средине да ближе уреди начин и рок достављања извештаја о извршеним мерењима квалитета отпадних вода 12 Приоритет 3 – Несврсисходности које је могуће отклонити у року до три године 23 Министарство је предузело следеће активности како би ближе уредили начин и рок достављања извештаја о извршеним мерењима квалитета отпадних вода: У циљу правовременог и ефикаснијег извештавања, од стране свих субјеката из области отпадних вода, донет је нови Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент и садржини извештаја о извршеним мерењима, којим је прописано достављање извештаја Одељењу за отпадне воде у електронској форми. Циљ је био да се прикупе извештаји о квалитету отпадних вода од свих субјеката којима је ова обавеза прописана, а не само од "великих загађивача", који уносе податке у информациони систем Агенције.Такође послат је допис у форми Обавештења о обавези достављања извештаја о испитивању количине и квалитета отпадних вода, на све прикупљене мејл адресе субјеката који имају обавезу извештавања (за комуналне и индустријске отпадне воде). Као позитивне ефекти од спровођења наведене препоруке могу се истаћи: а) успостављен систем извештавања о испитивању комуналних отпадних вода; б) постигнут значајан напредак у успостављању система извештавања о испитивању технолошких отпадних вода. На основу напред наведеног, закључили смо да је поступљено по овој препоруци. Препорука 2: Министарство заштите животне средине да донесе подзаконски акт у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара којим се прописује садржина годишњег извештаја који обвезници накнаде за непосредно загађивање вода достављају Агенцији као и изглед обрасца и начин његовог достављања (приоритет 2) Министарство заштите животне средине донело је Правилник о садржини годишњег извештаја о непосредном загађивању вода, изгледу обрасца и начину његовог достављања. На основу напред наведеног, закључили смо да је поступљено по овој препоруци. Препорука 3: Министарство да ближе уреди начин поступања запослених у Агенцији за заштиту животне средине и Министарству заштите животне средине по непотпуним и нетачним пријавама правних лица који су обвезници плаћања накнаде за посредно и непосредно загађивање вода, као и поступање у случају да обвезници плаћања накнаде нису поднели пријаве на основу који се, у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, обрачунава накнада за загађивање вода (приоритет 2) Министарство није доставило доказ да је уредило начин поступања запослених у Агенцији за заштиту животне средине и Министарству заштите животне средине по непотпуним и нетачним пријавама правних лица који су обвезници плаћања накнаде за посредно и непосредно загађивање вода, као и поступање у случају да обвезници плаћања накнаде нису поднели пријаве на основу који се, у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, обрачунава накнада за загађивање вода На основу напред наведеног, закључили смо да није поступљено по овој препоруци. 24 Препорука 4: Министарство заштите животне средине да планира и спроводи инспекцијске надзоре привредних субјеката који нису доставили податке или су доставили нетачне податке за непосредно загађивање вода Министарство у одговору на упитник наводи да Републичка инспекција за заштиту животне средине Сектора за надзор и превентивно деловање Министарства заштите животне средине, у својим годишњим плановима рада планира редовне инспекцијске надзоре, док се инспекцијски надзори везано за посредно загађење вода спроводе као ванредни инспекцијски надзори по захтеву Агенције за заштиту животне средине, из разлога што привредни субјекти који су обвезници накнаде за непосредно загађење вода Годишње извештаје достављају Агенцији за заштиту животне средине до 31. марта текуће године за претходну годину уносом података у информациони систем националног регистра извора загађивања, у складу са чл. 160. став 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара. На основу обрађених података, односно недостављених Годишњих извештаја, Агенција за заштиту животне средине доставља републичкој инспекцији за заштиту животне средине Сектора за надзор и превентивно деловање Министарства заштите животне средине, податке о правним лицима која нису доставила Годишње извештаје на прописаном ОТВ Обрасцу-Извештај о извршеним мерењима испитивања отпадних вода, у циљу покретања поступака ванредних инспекцијских надзора. Инспекцијски надзори се покрећу на основу чл. 110. и 111. Закона о заштити животне средине, везано за чл. 75а Закона о заштити животне средине и у складу са чл. 160. Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Министарство заштите животне средине у достављеном одговору истиче да Републичка инспекција за заштиту животне средине Сектора за надзор и превентивно деловање Министарства заштите животне средине, у периоду од 2021. до 2025. године није спроводила инспекцијске надзоре у вези са непосредним загађењем вода јер није било захтева Агенције за заштиту животне средине. По захтеву Агенције за заштиту животне средине, број 004976170 2025 од 11. децембра 2025. године, покренуто је 27 ванредних инспекцијских надзора над привредним субјектима који су од стране Агенције за заштиту животне средине препознати као обвезници плаћања накнаде за непосредно загађење вода, а који нису доставили Годишње извештаје за 2024. годину на прописаном ОТВ Обрасцу Агенцији за заштиту животне средине. Ванредни инспекцијски надзори су покренути у јануару 2026. године. На поменутом списку се налазе јавна комунална предузећа на територији Републике Србије, при чему је 8 привредних субјеката на територији АП Војводина. Према достављеном одговору Министарства од 23. фебруара 2026. године, извршени су надзори у 12 од 27 надзираних субјеката, а по захтеву Агенције за заштиту животне средине од 11. децембра 2025. године. У току је спровођење надзора код осталих. За наведених 12 надзора достављена је документација (службена белешка, записник) у којима је наведено да су надзирани субјекти у поступку надзора доставили Агенцији Годишњи извештај о непосредном загађивању вода за 2024. годину на обрасцу ОТВ - Извештај о извршеним мерењима и испитивањима отпадних вода или изјаву да у 2024. години надзирани субјект није имао активност која доводи до емисија загађујућих материја у воде, односно непосредног загађења вода. Наведено представља ефекат спроведене ревизије. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. 25 4.2.2. Поступање Министарствa пољопривреде, шумарства и водопривреде–Републичкe дирекцијe за воде Препорука 1: Републичка дирекција за воде да предузме активности како би се донео План управљања водама као и План заштите вода од загађивања Законом о водама прописано је да су планска докумената за управљање водама: 1) Стратегија управљања водама на територији Републике Србије; 2) план управљања водама; 3) годишњи програм управљања водама; 4) планови којима се уређује заштита од штетног дејства вода, и то: план управљања ризицима од поплава, општи и оперативни план за одбрану од поплава, као и планови којима се уређује заштита вода (план заштите вода од загађивања и програм мониторинга). План управљања водама на водном подручју доноси се, у складу са Стратегијом, за слив реке Дунав, као и за водна подручја. Посебан део плана управљања водама представља план управљања водама за део слива Егејског мора који се односи на Пчињу и Драговиштицу. План управљања водама између осталог садржи приказ усвојеног програма радова и мера и начин на који ће утврђени циљеви бити остварени у области заштите од штетног дејства вода, заштите вода (укључујући и мере за заустављање трендова сталних и значајних погоршања статуса подземних вода и њихов преокрет, мере заштите којима је циљ примена мањег степена пречишћавања у производњи воде за пиће, забрана уношења и контрола емисије загађења, забрана и случајеви за које је дозвољено директно испуштање загађења у подземне воде, спречавање и смањење утицаја акцидентних загађења и друго) и уређења и коришћења вода (обезбеђења воде за пиће и друге потребе, заштите изворишта намењених за људску потрошњу у будућности, контроле над захватањем и акумулисањем воде, укључујући и забране коришћења вода, економске цене коришћене воде и друго). План управљања водама за слив реке Дунав припрема министарство надлежно за послове водопривреде, односно Републичка дирекција за воде. План управљања водама за водна подручја припремају јавна водопривредна предузећа, свако за територију на којој обавља водну делатност. Влада, на предлог министарства надлежног за послове водопривреде односно Републичке дирекције за воде, којој су поверени послови у области водопривреде, доноси план управљања водама за слив реке Дунав и за водна подручја. По истеку периода од шест година од дана доношења плана управљања, врши се његово новелирање. План је кључни плански документ у процесу управљања водама, који за циљ има достизање доброг статуса свих вода. Заштита вода спроводи се у складу са планом заштите вода од загађивања и он мора бити у складу са Стратегијом и планом управљања водама. План заштите вода од загађивања нарочито садржи: листу агломерација; мере за контролу, спречавање, прекидање и смањивање уношења у површинске и подземне воде хазардних супстанци; мере за спречавање уношења и одлагање отпадних и других материја на подручјима на којима то може утицати на погоршање квалитета вода; мере за пречишћавање отпадних вода; мере превенције и контроле уношења расутих загађења, ради спречавања њиховог утицаја; мере заштите акватичних екосистема и других екосистема који непосредно зависе од акватичних екосистема од хазардних и приоритетних супстанци, укључујући и приоритетне хазардне супстанце; начин спровођења интервентних мера у одређеним случајевима загађивања; органе и правна лица који су дужни спроводити поједине мере и радове; 26 рокове за смањење загађивања воде; одговорности и овлашћења у вези са спровођењем заштите вода, изградње објеката, са пратећим уређајима за пречишћавање отпадних вода и друге мере потребне за заштиту и унапређење квалитета вода. План заштите вода од загађивања доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове водопривреде, за период од шест година. Министарство надлежно за послове водопривреде сваке друге године, рачунајући од дана доношења плана заштите вода од загађивања, подноси извештај Влади о извршењу тог плана. У упитнику достављеном од стране РДВ наводи се да је Влада усвојила 6. априла 2023. године План управљања водама за територију Републике Србије до 2027. године („Службени гласник РС”, број 33/23). Такође субјект наводи да је Нацртом новог Закона о водама, који је у припреми, предвиђено укидање обавезе припреме Плана заштите вода од загађивања. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. Препорука 2: Републичка дирекција за воде да предузме активности како би се основао Савет за воде У складу са Законом о водама, ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и учешћа у реализацији пројектних задатака у области управљања водама, министар надлежан за послове водопривреде, у складу са прописима којима се уређује државна управа, решењем оснива посебну радну групу – Савет за воде. Савет обавља следеће послове: 1) разматра и даје мишљења на предлоге закона и других прописа којима се уређују питања управљања водама; 2) разматра и даје мишљења на предлог Стратегије и плана управљања водама; 3) даје предлоге за унапређење стања у области вода. Савет за воде није основан, иако је према Закону о водама рок за његово оснивање био крај 2012. године. С обзиром на наведено, изостају стручна мишљења на предлоге прописа који се односе на управљање водама, мишљење на предлог Стратегије и Плана управљања водама, као и предлози за унапређење стања у области вода, од стране Савета за воде. У одговору на достављени упитник од 29. јануара Републичка дирекција за воде наводи да Нацртом новог Закона о водама, који је у припреми, је предвиђено укидање обавезе формирања Савета за воде. На основу напред наведеног, закључили смо да није поступљено по овој препоруци. Препорука 3: Републичка дирекција за воде да предузме активности како би се успоставио и водио јединствени информациони систем за воде Републике Србије ради праћења и унапређења водног режима, планирања развоја водних система и управљања водама у Републици Србији У складу са Законом о водама ради класификовања вода, праћења и унапређења водног режима, планирања развоја водних система и управљања водама у Републици Србији успоставља се водни информациони систем. Водни информациони систем треба да обезбеди формирање, одржавање, презентацију и дистрибуцију података о: стању квалитета вода, класама водних тела површинских и подземних вода, водној документацији, законодавним, организационим, стратешким и планским мерама у области управљања водама, научно-техничке и друге информације од значаја за управљање водама и размену информација са другим информационим системима на националном и међународном нивоу. 27 Водни информациони систем успоставља и води министарство надлежно за послове водопривреде – Републичка дирекција за воде. Водне информационе системе успостављају и воде и јавна водопривредна предузећа, као део водног информационог система. Републичка дирекцијa за воде није успоставила јединствени водни информациони систем. Водопривредна предузећа воде своје информационе система али не као део Централног водног система већ као засебне системе који међу собом нису повезани. У одговору од 29. јануара 2026. године Републичка дирекција за воде наводи да је након спроведене набавке услуга Израде анализе функционисања Водног информационог система, потписала уговор број: 001065007 2025 14843 001 002 405 001 са „GDi Solutions“ д.о.о. из Београда са циљем да се анализом статуса Водног информационог система Републичке дирекције за воде и ГИС апликација израђених у претходном периоду као и припремом предлога за интеграцију са системима која воде јавна водопривредна предузећа припреме полазне основе за поновно враћање система у функционално стање након промена у ИКТ функционисању Републичке дирекције за воде, свеобухватно коришћење израђених апликација те већа доступност података свим корисницима. Услуга обухвата анализу стања ГИС система и ГИС база Републичке дирекције за воде; израду извештаја о анализи стања ГИС система, ГИС база и апликација; израду предлога враћања у функционално стање система. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. Препорука 4: Републичка дирекција за воде да кроз рад водне инспекције предузме активности како би привредни субјекти који испуштају отпадне воде имали прибављену водну дозволу од стране надлежног органа Анализом достављених података од стране одељења за водну инспекцију, у поступку ревизије утврђено је да су током 2019, 2020. и 2021. године вршени надзори над истим субјектима који нису имали водну дозволу а испуштају отпадне воде, нису вршени контролни надзори, нису поднете пријаве нити изречене забране испуштања отпадних вода, тако да исти субјекти нису прибавили водне дозволе и после сва три инспекцијска надзора. Услед недовољног контролног надзора и других активности водне инспекције, привредни субјекти који немају водну дозволу, а испуштају отпадне воде у реципијент и даље обављају делатност без издате водне дозволе. У одговору достављеном од 29. јануара 2026. године, Републичка дирекција за воде наводи да је инспекцијске надзоре вршила у складу са планом инспекцијског надзора. Табеларни преглед извршених инспекцијских надзора привредних субјеката који испуштају отпадне воде без прибављене водне дозволе по одсецима водне инспекције, по годинама, дат је у следећим прегледима: 28 Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после 2021 надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора Лесковац 14 3 3 1 10 Краљево 47 15 3 3 12 Смедерево 98 4 2 3 21 Укупно 159 22 8 7 43 Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после 2022 надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора Лесковац 13 8 5 3 3 Краљево 53 16 5 4 8 Лозница 116 4 2 2 25 Укупно 182 28 12 9 36 Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после 2023 надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора Лесковац 80 8 1 4 18 Краљево 95 36 10 6 18 Лозница 101 9 1 15 23 Укупно 276 53 12 25 59 Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после 2024 надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора Лесковац 75 5 6 0 42 Краљево 77 19 4 3 14 Лозница 55 3 1 13 15 Укупно 207 27 11 16 71 29 Број Број изречених прибављених Одсек водне Број Број Број забрана водних дозвола инспекције контролних поднетих надзора испуштања после 2025 надзора пријава отпадних инспекцијског вода надзора Лесковац 43 7 11 4 14 Ниш 36 1 1 2 18 Лозница 148 26 9 6 28 Укупно 227 34 21 12 60 У односу на 2021. годину односно годину која је претходила спровођењу ревизије, у периоду 2022-2025. године расте број спроведених надзора, контролних надзора, изречених забрана испуштања отпадних вода, број поднетих пријава и број прибављених водних дозвола, али и даље постоје субјекти који нису прибавили водну дозволу и након спроведеног надзора. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. 4.2.3. Поступање Акционарског друштва „Електропривреда Србије“ Препорука 1: Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ да настави активности на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б ради обезбеђивања одговарајућег пречишћавања отпадних вода, у циљу достизања граничних вредности емисије загађујућих материја у воде Предузеће је 2021. године склопио Уговор за изградњу Постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б која укључује прераду индустријских отпадних вода: зауљених и замазућених, заугљених и вода насталих из процеса одсумпоравања димних гасова, као и за прераду санитарних отпадних вода. Извођач радова је завршио изградњу у децембру 2025. године заједно са претходно извршеним тестирањима и прелиминарним радом постројења од најмање 30 дана. Резултати испитивања показују да постројење задовољава пројектне критеријуме, односно граничне вредности емисије загађујућих материја у воде. Постројење је у Пробном раду почев од 26. јануара 2026. године. На основу напред наведеног, закључили смо да је поступљено по овој препоруци. Препорука 2: Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ да настави активности на замени система за транспорт пепела и шљаке ТЕНТ А ради заштите вода од загађивања. Трогодишњим програмом пословања 2026–2028 обезбеђена су средства за наставак реализације овог пројекта. Јавна набавка бр. ЈН/3000/0921/2023 (ЈАНА 672/2023) спроведена је у 2023. години. Уговор бр. 2540400-E.12.01.-326338/25-2023 закључен је 15. августа 2023. године. Уговор је ступио на снагу 26. септембра 2023. године по достављању средстава обезбеђења која су уговором предвиђена. Рок за завршетак радова је 42 месеца од потписивања уговора (у рок за извођење не улази време чекања на добијање сагласности од државних институција). 30 Табела 1. Акциони план за извршење препоруке 2: Замена система за транспорт пепела и шљаке у ТЕНТ А ради заштите вода од загађивања Назив активности Опис активности Период реализације Расписивање јавне Јавна набавка бр. ЈН/3000/0921/2023 Прва половина 2023 набавке (ЈАНА 672/2023) спроведена је у 2023. години Избор понуђача и Уговор бр. 2540400-E.12.01.- потписивање уговора 326338/25-2023 закључен је 15. августа 2023. године. Уговор је ступио на снагу 26. септембра 2023. године по достављању средстава обезбеђења која су уговором предвиђена. Трогодишњим програмом пословања 30. децембра 2025. донета је 2026 – 2028 обезбеђена су средства за одлука о усвајању наставак реализације овог пројекта. трогодишњег плана пословања Акционарског Обезбедити друштва ,,Електропривреда финансијска средства Србије,, за период 2026- 2028. Одлука је заведена под редним бројем: 12.01.1482935/3-25 од 30. децембра 2025. год. Пројектовање Активност је у току (рок за завршетак је 3 година након потписивања уговора) Изградња система за (42 месеца од потписивања уговора) отпепељивање Прибављање Годину дана након завршетка употребне дозволе изградње У одговору на упитник, ЕПС наводи да је 30. октобра 2024. године доставио Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Захтев за стручну контролу Студије оправданости и Идејног пројекта. Извештај о извршеној стручној контроли од надлежног Министарства (РРК) је добијен 26. децембра 2025. године. С обзиром да је у новембру 2024. године објављен нови Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024) и с обзиром да се уз захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину доставља и позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије, нови захтев за одређивање обима и садржаја је послат 29. децембра 2025. године. Тек по добијању сагласности на студију о процени утицаја на животну средину могу аплицирати за грађевинску дозволу и започети саме радове. Почетак радова се не очекује пре трећег квартала 2026. године, а сам завршетак пројекта се очекује до краја 2029. године. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. 31 Препорука 3: Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ да настави континуирано да испитује параметре квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент и извештаје о извршеним мерењима доставља надлежним органима У упитнику Огранак ТЕНТ наводи да предузима активности у циљу континуалног испитивања вода и извештавања надлежних институција у складу са законом, односно да је вршено континурано испитивање у току 2023., 2024. и 2025. године. На основу напред наведеног, закључили смо да је поступљено по овој препоруци. 4.2.4. Поступање Агенције за заштиту животне средине Препорука 1: Агенција за заштиту животне средине да успостави и примењује писане процедуре ради контроле достављања и контроле тачности достављених података у Национални регистар извора загађивања животне средине који се односе на посредно и непосредно загађивање вода. У одговору на упитник, Агенција за заштиту животне средине наводи да је приликом израде процедура урађена анализа свих активности које се спроводе у циљу добијања што квалитетнијих података за Национални регистар извора загађивања и на основу ове анализе су урађене процедуре које су везане за посредно и непосредно загађивање вода. Процедуре су направљене да буду уграђене у информациони систем НРИЗ који је у фази израде. Саме процедуре још увек нису имплементиране у информациони систем. На основу напред наведеног, закључили смо да је делимично поступљено по овој препоруци. Генерални државни ревизор ________________________ Ивица Гавриловић Државна ревизорска институција Макензијева 41 11000 Београд, Србија 27. фебруар 2026. године 32