Stanje voda Srbije: kako se trideset godina gazduje ribolovnim vodama

1. Sažetak: šest stvari koje smo našli

Svaki nalaz ima svoje poglavlje sa izvorima. Brojke se računaju iz podataka na ovom sajtu i menjaju se kad se podaci dopune.

1. Od 2009. vodama gazduju firme i javna preduzeća, a ne neposredno udruženja ribolovaca. Za 17 godina našli smo jedan raskid ugovora: ministarstvo je ugovor raskinulo 2015, a spor je trajao do presude Vrhovnog suda 2024. Poglavlje 2
2. Država je 2014. sama opisala sistem kao loš, a broj inspekcijskih nadzora pao je sa 895 u 2018. na 354 u 2025. Poglavlje 3
3. Pomori se ponavljaju na istim mestima, a javno objavljen uzrok našli smo za 2 od oko 25 pomora koje smo pregledali. Poglavlje 4
4. Slučajeva i nalaza iz medija i zvaničnih dokumenata od 2016. do danas ima 219; najčešći su pomori i zagađenja. Poglavlje 4
5. Građani nam od 4. novembra šalju dojave. Od 40 slučajeva prijavljenih nadležnima, u 16 niko nije reagovao, prema navodima prijavilaca. Poglavlje 5
6. Neke zemlje pri dodeli uzimaju u obzir dosadašnji rad i redovno ocenjuju korisnike. Od osam mehanizama koje smo poredili, Srbija u punom obliku ima jedan: krivičnu kaznu za teški krivolov. Poglavlje 8

Sledeće poglavlje: 2. Kako smo dovde stigli →

2. Zakon se menjao tri puta, a za 17 godina našli smo jedan raskid ugovora

Ribolovnim vodama Srbije gazduju korisnici ribarskih područja. Država im daje područje na korišćenje, a oni izdaju dozvole, čuvaju vode i poribljavaju ih. Zakon je tri puta menjao odredbe o tome ko može da bude korisnik.

Tri zakona menjala su krug mogućih korisnika

Zakon o ribarstvu iz 1994. dozvoljavao je da područje dobije i udruženje sportskih ribolovaca, na pet godina (1994). Od 2002. Vojvodina vodi svoj, pokrajinski sistem (2002). Rešenje o ribarskim područjima iz 2007. potpisao je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, a resor se posle menjao još tri puta (2005).

Zakon iz 2009. suzio je krug korisnika na privredna društva i javna preduzeća (23. maj 2009). Rok je produžen na deset godina već tada, a ne 2014, kako se ponekad piše. Država je naplaćivala naknadu od 10% cene dozvole za rekreativni i 15% za privredni ribolov. Udruženja od tada mogu da dobiju vode na korišćenje samo preko firme koju osnuju. Deo današnjih korisnika su upravo takve firme.

Isti zakon uveo je jedinstvenu godišnju dozvolu za sve vode Srbije, ali „uz člansku kartu ribolovne organizacije“ (23. maj 2009). Taj uslov je Ustavni sud 2013. proglasio nesaglasnim sa Ustavom (14. mart 2013).

Zakon iz 2014. važi i danas (4. decembar 2014). Korisnik sada može da bude i „drugo pravno lice“, pa zakonske prepreke za udruženja više nema. Uslovi konkursa ipak idu u korist firmi i javnih preduzeća. Traže se stručno lice sa završenim master studijama, vozila, oprema i ribočuvari u stalnom radnom odnosu. Udruženje kao korisnika posle 2014. nismo našli. Zakon je uveo i deset razloga za jednostrani raskid ugovora. Uveo je i privremeno ustupanje područja na godinu dana, uz jedno produženje (čl. 9).

Privremena ustupanja bez konkursa bila su pravilo od 2013. do 2017.

Ugovori iz 2007. i 2008. istekli su 2012. godine (2012). Novi konkurs nije raspisan. Područja su zato od 2013. do 2016. četiri puta privremeno ustupljena bez konkursa (2013). Do kraja 2014. to je rađeno po čl. 8. zakona iz 2009, a posle toga po čl. 9. zakona iz 2014. U Vojvodini su stari ugovori produžavani aneksima, godinu po godinu (decembar 2012).

Konkurs za sva područja raspisan je tek u novembru 2015. (19. novembar 2015). Prema pisanju medija, bodovna lista nije objavljena, a rok je produžen. Pravilo da jedan kandidat dobije najviše dva područja ukinuto je posle prigovora. Ministarstvo je potom poništilo ceo konkurs (8. februar 2016). Odluku je po ovlašćenju ministarke Snežane Bogosavljević Bošković potpisao državni sekretar Zoran Rajić. Odluka nema obrazloženje; navodi se samo pravni osnov.

Posledice su se videle odmah. Stari ugovori istekli su 1. januara 2016, a novih nije bilo. Drina je zato sedam nedelja ostala bez ribočuvara (1. januar 2016). Ministarstvo, koje je tada vodila Snežana Bogosavljević Bošković, 22. februara je sva područja privremeno ustupilo bez konkursa (22. februar 2016). Zapadna Morava pripala je istom kandidatu kome je bila namenjena na poništenom konkursu.

Prigovor zajednice ribolovačkih organizacija koja okuplja 3.500 ribolovaca ministarstvo je odbilo kao netačan (5. februar 2016). Zajednica ribolovaca iz Bajine Bašte pisala je i premijeru Aleksandru Vučiću; odgovor nismo našli (26. februar 2016).

Novi konkurs, za dvanaest područja i period 2017–2026, raspisan je u novembru 2016, u vreme ministra Branislava Nedimovića, sa rokom od 14 dana (11. novembar 2016). Prema kriterijumima bodovani su program upravljanja, ribočuvari, vozila i čamci. Dosadašnji rad korisnika nije bodovan. Zapadnu Moravu je na tom konkursu dobio isti korisnik. Prema pisanju dnevnog lista „Danas“, inspekcija je 2016. odlučila da JP „Srbijašume“ oduzme područje Mlava. Ministarstvo mu ga je na konkursu ponovo dodelilo (2016). Samu odluku inspekcije nismo videli.

Ni posle konkursa privremena rešenja nisu nestala. Sava je 2017. privremeno ustupljena na godinu dana (12. mart 2017). U izveštaju inspekcije za 2018. i dalje se vodi jedno područje kao „privremeno dodeljeno na godinu dana“ (2018). Akt kojim je to produženo nismo našli.

Od 2007. nijedna podela voda koju smo našli nije prošla bez spora, poništenja ili privremenog rešenja; privremeno ustupanje zato nije novina. Primenjivano je svake godine od 2013. do 2017. Samo po sebi ono ne menja ishod ako kriterijumi ostanu isti: 2016. područje je dobio isti korisnik.

Za 17 godina našli smo jedan raskid ugovora

Zakon propisuje razloge zbog kojih ministarstvo može da raskine ugovor. U pregledanim izvorima od 2009. do 2026. našli smo jedan raskid, u vreme ministarke Snežane Bogosavljević Bošković (12. januar 2015). Raskinut je ugovor za deo područja „Srbija – jugozapad“, zaključen 2011. (11. januar 2011). Razlozi su bili ribočuvari bez licence, novac od naknade štete potrošen na redovno poslovanje i neplaćeni porezi.

Ministarstvo je ugovor raskinulo 2015, a spor je trajao do presude Vrhovnog suda 2024, devet godina (9. februar 2024). Presuda se odnosi na rešenje ministarstva o raskidu iz 2020, doneto u istom predmetu u vreme ministra Gorana Trivana. Presudu je donelo veće u sastavu Jelena Ivanović (predsednica veća), Željko Škorić i Branislav Bosiljković. Druge raskide ne isključujemo, ali pun spisak raskida i oduzimanja u javnim izvorima nismo našli. U izveštajima inspekcije za ribarstvo od 2017. do 2025. nismo našli predlog da se nekom korisniku oduzme područje.

Konkursi se raspisuju krajem godine, sa rokom od 14 dana

Konkursi za ribarska područja po pravilu se raspisuju krajem godine, sa rokom od 14 dana. Tako je bilo 2015, 2016. i 2017. (8. novembar 2017), kao i 2020, u vreme ministarke Irene Vujović (2. decembar 2020). Konkurs iz 2020, za Rasinu i deo Ibra, objavljen je na sajtu ministarstva i Portalu eUprave, a ne u dnevnom listu. Objava bez dnevnog lista zato nije novina iz 2026. Odluka za Rasinu je posle poništena, a novi konkurs raspisan je 2022. (13. decembar 2022). Ribolovci tako reaguju tek kada mogu samo da podnesu prigovor.

Konkurs od 29. oktobra 2026. nudi deset područja za period 2027–2036. (29. oktobar 2026). Kriterijumi su isti kao 2016; dodat je samo uslov da račun ponuđača nije bio blokiran. Konkurs nema potpis ni broj akta. Ugovori iz 2016. ističu 31. decembra 2026.

Vojvodina ima svoj sistem, a podela voda i tamo se teško sprovodi

Vojvodina ima svoj, pokrajinski sistem. Posle nove podele 2007. pokrajinski savez ribolovaca izgubio je deo Dunava i tužio državu (29. januar 2008). Delovi pokrajinskih područja su i 2026, odlukom pokrajinskog sekretara Nemanje Ercega, privremeno ustupljeni, najduže na godinu dana (12. februar 2026). Konkurs iz 2026. odnosi se samo na područja u centralnoj Srbiji.

Vremenska osa prikazuje ceo tok od 1994. do danas, sa izvorom za svaki red. Pun spisak događaja je u hronologiji.

Sledeće poglavlje: 3. Šta država zna →

3. Država je sama opisala slabosti sistema, a obim nadzora se od 2018. smanjio

Ovo poglavlje navodi šta su o ribolovnim vodama napisale same institucije. To su Vlada, inspekcija, Agencija za zaštitu životne sredine, Državna revizorska institucija i ministarstvo. Citati su doslovni, svaki sa nazivom dokumenta i linkom.

Vlada je 2014. opisala slabosti sistema, a zadržala konkurs i ugovor na deset godina

U obrazloženju predloga zakona iz 2014. Vlada nabraja uočene nedostatke u primeni zakona iz 2009. (2014). Među njima su ova tri:

Zakon je ipak zadržao isti model: područje se daje korisniku na konkursu, na deset godina. U istom obrazloženju Vlada je navela i ovo:

Od 63 amandmana u Skupštini prihvaćeno je sedam (25. novembar 2014). Predlog da se umesto konkursa uvede javno ovlašćenje odbijen je.

Inspekcija ima sve manje ljudi i sve manje nadzora

Inspekcija za ribarstvo nadzire korisnike u centralnoj Srbiji. Godine 2017. imala je 8 inspektora, sa sedištima od Novog Sada do Vladičinog Hana (2017). Inspektori sa sedištem u Nišu i Kraljevu otišli su u penziju sredinom 2022.

Od 2023. inspekcija ima 6 službenika: pet inspektora i šefa Odseka (2023). Prema planu za 2026, od aprila će ih biti pet (2026).

Broj nadzora pratio je broj ljudi. Inspekcija je 2018. obavila 895 nadzora, a 2025. njih 354.

Inspekcija je 2025. kontrolisala samo 87 rekreativnih ribolovaca. Sama procenjuje da ih u centralnoj Srbiji ima oko 56.000. Inspekcija podnosi najviše jednu krivičnu prijavu godišnje.

Inspekciju opterećuju i poslovi van ribolova. U 2025. podnela je 168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog izveštaja o otpadu, a zbog ribolova 2 (2025). Prema planu za 2026, polovina redovnih nadzora sprovodiće se prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara. Rad otežavaju i stara vozila.

Svi korisnici su u „neznatnom riziku“, a 2025. uginuća su zabeležena na više mesta nego bilo koje druge godine od 2017.

Inspekcija svake godine ocenjuje rizik korisnika. U prvoj godini novih ugovora, 2017, stepen usklađenosti korisnika iznosio je 61,54% (2017). U planu za 2018. pet korisnika bilo je u kategoriji srednjeg rizika. Od 2019. do 2025. svi korisnici su „u neznatnom riziku“. Plan za 2019. kao razlog navodi samo to da je tokom 2018. deset korisnika prešlo iz srednjeg u neznatan rizik (2019).

U isto vreme izveštaji beleže uginuća ribe. Za 2025. inspekcija navodi uginuća na 20 lokacija (2025). Od toga je 14 na područjima sa ovog konkursa, prema našem brojanju lokacija sa spiska u izveštaju. Ocena korisnika ostala je ista, a isti izveštaj kaže:

Mediji beleže i pomore kojih na listama inspekcije nema, poput dva trovanja Skrapeža 2021. Spisak takvih slučajeva je na stranici Brojke.

Država ne prati stanje većine voda koje daje na korišćenje

Agencija za zaštitu životne sredine pratila je u periodu 2017–2019. stanje 24% od 504 vodna tela (2021).

Nije praćeno 92% akumulacija. Rezultati praćenja riba na tri najveće reke nisu ušli u konačnu ocenu.

Monitoring vodnih tela nije isto što i praćenje ribljeg fonda po područjima. Te podatke daju programi samih korisnika. Ministarstvo u predlogu Programa zaštite prirode za 2026–2031. piše da formalnog praćenja ključnih vrsta nema.

Ista agencija beleži da ribolovaca ima sve manje. Intenzitet sportskog ribolova 2024. bio je za oko 45% manji nego 2014. (decembar 2025). Podaci ne pokazuju zašto: mogući razlozi su cena, demografija, klima i stanje voda. Vezu sa gazdovanjem nismo utvrdili.

Procenjuje se da krivolov čini do trećine ulova, a osude su retke

Ministarstvo je 2024, u vodiču izrađenom sa OEBS-om, samo procenilo obim nezakonitog izlova (2024). Osnovicu i metod te procene nismo proverili.

Isti vodič priznaje da propisi nisu dovršeni.

Za nezakonit ribolov (čl. 277. Krivičnog zakonika) sudovi su od 2016. do 2024. u celoj Srbiji osudili 108 ljudi. Na kaznu zatvora osuđeno je 10 (Republički zavod za statistiku, bilteni za 2016–2024).

U 2024. broj prijavljenih bio je 33, a osuđenih 13. U praksi čuvanje voda tako ostaje na ribočuvarima korisnika i na inspekciji.

Revizori nisu proveravali ribarska područja, ali su našli propuste u srodnim oblastima

Državna revizorska institucija nije radila reviziju posvećenu ribljem fondu ili ribarskim područjima. Pregledali smo naslove 2.598 njenih izveštaja od 2009. do 2026. Jedan izveštaj ipak dotiče temu: finansijska revizija za 2013. godinu, sprovedena u JP „Srbijašume“, korisniku tri ribarska područja. U njoj je DRI utvrdila dve stvari.

U reviziji vađenja šljunka sa Drine iz 2021. DRI je utvrdila da nadležni nisu utvrdili ni koliko je nanosa nezakonito izvađeno (14. decembar 2021).

Za otpadne vode DRI je 2026. utvrdila da ekološka inspekcija pet godina nije vršila nadzor nad neposrednim zagađenjem voda.

Radi ravnoteže: DRI je mere ministarstva posle revizija u vezi sa Drinom i nacionalnim parkovima ocenila kao zadovoljavajuće. U međunarodnom istraživanju Dunava iz 2019. ocenjeno je da je biodiverzitet Dunava i dalje visok.

Sledeće poglavlje: 4. Šta se dešava na vodama →

4. Na vodama se ponavlja isti obrazac: šteta se prijavi, a ishod se retko sazna

Spisak slučajeva nastao je pretragom medija, zvaničnih izveštaja i javnih objava u novembru 2026. Nije potpun. Mediji pišu o onome što vide, a na područjima nekih reka gotovo da nema lokalnih medija. Svaki slučaj ima izvor, datum i oznaku pouzdanosti: „zvanično“, „mediji“ ili „po navodima“.

Slučajeva u kojima se iz izvora vidi da je nešto prijavljeno nadležnima ima 103. Posle prijave zabeleženo je sledeće:

• neko je postupio, izašao na teren, uzeo uzorke ili podneo prijavu: 48;
• niko nije došao ni odgovorio: 11;
• nadležni su došli, ali ništa nisu preduzeli: 15.

Postupanje nije isto što i ishod: i kad su uzorci uzeti, nalaz se retko objavi.

4.1 Na mnogim vodama ribočuvara nema kad zatrebaju

Vode po zakonu čuva korisnik, preko svojih ribočuvara. Javni izvori pokazuju mesta gde čuvara nema, gde ih je premalo ili gde ne dolaze na poziv. Jedan korisnik je 2017. izjavio da njegovo područje pokriva osam ribočuvara, približno po jedan na 700 km² (Osam ribočuvara za celo ribarsko područje Južna Morava 1, površine oko 5.700 km²). Slučajeva u kojima je glavni problem voda bez čuvara u spisku ima 12.

4.2 Pomori su najčešća vrsta slučajeva, ponavljaju se na istim mestima, a nalaz se retko objavi

Pomori i zagađenja su najčešća vrsta slučajeva u spisku: 110. Obrazac je isti: riba ugine, uzorci se uzmu, a nalaz se ne objavi. Pregledali smo oko 25 pomora, a javno objavljen uzrok našli smo za dva.

Pomori se ponavljaju na istim mestima: Raška, Kolubara kod Divaca, Ribnica kod Mionice, Toplica kod Kuršumlije, Pusta reka, Pek, Čemernica, Gruža i kanal Vizelj. Postupci ipak postoje. Za Kolubaru 2021. i Rašku 2025. tužilaštvo je podnelo optužni predlog, a ishod još ne znamo.

4.3 Šljunak se vadi i posle zabrana, a o ribi se ne govori

Slučajeva vađenja šljunka i radova u koritu u spisku ima 33. Državna revizorska institucija utvrdila je 2021. da je sa Drine nanos u 53 slučaja vađen bez vodne saglasnosti (14. decembar 2021). Količine i šteta nisu utvrđene. Na Drini, Južnoj i Velikoj Moravi bilo je i hapšenja zbog kopanja uprkos zabrani.

U tekstovima o šljunku koje smo pregledali ne pominju se korisnik, ribočuvari, šteta po riblji fond ni inspekcija za ribarstvo. To ne dokazuje da korisnik nije podneo prijavu; njegove prijave nisu javne.

4.4 Procenjuje se da krivolov čini do trećine ulova, a kazne su retke

Ministarstvo procenjuje nezakonit izlov na „i do 30%“ od oko 5.000 tona legalnog ulova (2024).

Sudovi su za devet godina osudili 108 ljudi u celoj Srbiji (poglavlje 3). Slučajeva krivolova u spisku ima 20, od korišćenja mreža na Drini do ribolova strujom na Velikoj Moravi.

Na Drini su krivolovce iz Banje Koviljače uhvatili čuvari iz Zvornika, uz jednog čuvara iz Loznice; prijave je podnela strana iz Republike Srpske (Drina i Zvorničko jezero 2025: zaplenjeno nekoliko stotina metara mreža). Korisnik je u isto vreme pisao da krivolova na srpskoj strani nije bilo (Drina Loznica–Mali Zvornik 2025: korisnik pismeno negira krivolov na srpskoj strani).

4.5 Nauka beleži pad ribljeg fonda i štetu od malih hidroelektrana

Pregled ribarstva u Srbiji iz 2023. objavljen je u naučnoj knjizi izdavača Springer. U njemu se navodi da su male hidroelektrane dovele do „kolapsa“ populacije potočne pastrmke u brojnim planinskim rekama. Isti rad opisuje akumulaciju Bovan. Posle promene korisnika čuvarska služba tamo nije bila dovoljno organizovana, a krivolov je porastao. Biomasa smuđa pala je za dve godine sa 40 na 5,3 kg po hektaru. To je ocena i vremenski sled koje navode autori, a ne naš dokaz uzroka.

Autori navode i da rekreativni ribolovci u 90% slučajeva predaju nerealne evidencije ulova.

U radu iz 2024. u časopisu „Fishes“ ocenjena je održivost na 46 lokaliteta potočne pastrmke. Na 63% od njih održivost je niska ili kritično niska, prema modelu iz rada. Crvena knjiga riba Srbije iz 2024. ističe dva problema:

Programi samih korisnika pokazuju koliko se ulaže u riblji fond. Na jednom području poribljavanja nije bilo tri godine zaredom, a na drugom ono košta oko 0,5% prihoda.